ШТА ВИДЕТИ?

РУДНИК

About

Рудник је највиша планина Шумадије (Цвијићев врх, 1.132 m) и налази се у њеном западном делу. Именом Рудник назван је због руде олова и цинка које се и данас експлоатишу. Представља чвориште између сливова Западне Мораве, Велике Мораве и Колубаре. Рудник је најсевернија вулканска област у централној Србији, а остаци вулканизма су приметни на појединим деловима и по карактеристикама стенских маса које га изграђују.

Планина Рудник се налази 100 km јужно од Београда и 15 km од Горњег Милановца. Варошица Рудник смештена је између 500 и 700 метара надморске висине и са осталим деловима планине повезана је асфалтним путем и великим бројем стаза. Због изузетних климатских услова (велика осунчаност током године, ваздушна струјања, висока јонизација ваздуха) планина је још 1922. године проглашена за ваздушну бању.

Рудник је од давнина био насељено место. Бројни трагови материјалне културе доказују да је на Руднику било велико римско насеље. Римљани су имали руднике на овој планини, рударске колоније и храмове у којимa су се молили и тражили заштиту од опасности у подземним јамама рудника. Поред старих рударских окана, пронађени су остаци римског храма посвећеног богињи Мајци земље – TERA MATRIS. Храм је раније порушен, па га је римски цар Септимије Север обновио у III веку. У средњовековној српској држави, за време владавине краља Драгутина, на Руднику је била ковница новца. Динар краља Драгутина, кован на Руднику, био је први српски динар са ћириличним натписом. За време владавине депота Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића, ово је био истакнути рударски и трговачки центар државе. На њему су у том периоду грађена и резиденцијална здањa. Падом Србије под турску власт, Рудник постаје турска варош и административно седиште. За време аустријске владавине (1718-1739) Рудник поново оживљава, а Аустријанци почињу са експлоатацијом руде. Након поновног доласка Турака на власт, у Првом српском устанку, Рудник је постао прва ослобођена територија и први ослобођени град.

Током археолошких истраживања средњовековног града Рудника, 2015. године пронађен је типар кнеза Лазара. На металној плочици приказан је карактеристичан шлем са украшеним бивољим роговима, што је био заштитни знак кнеза Лазара. Јединствени печат доказује да је кнез Лазар боравио на Руднику и управо ту издавао повеље.

Захваљујући изузетној шумовитости, природним стазама здравља, великим бројем видиковаца и близини великих градова, Рудник је погодан за развој летњег и зимског здравственог, школског, спортског и ловног туризма и веома је значајан културно-историјски локалитет, јер се на њему налазе остаци разних цивилизација и археолошких налазишта.

Острвица представља редак феномен рељефа. То је оштра вулканска купа стрмих страна, са надморском висином од 758 метара. Због неприступачности терена представља изазов за планинаре. На врху Острвице налазе се остаци утврђеног града, за који се претпоставља да потиче још из античког периода. У историји се први пут помиње у XIV веку, а поновну обнову утврђења извршио је деспот Ђурађ Бранковић, ради одбране од турске најезде. По легенди у овом утврђењу умрла је Јерина, жена деспота Ђурађа Бранковића, због чега се утврђење и зове Јеринин град.

Градови су остаци турске вароши и тврђаве на Руднику, који се налазе на благој коси Великог Штурца, на око 3 km од варошице Рудник, а помињу се још у XIV веку.

Миса представља остатке некадашње исламске богомоље, за коју је дуго сматрано да се ради о остацима католичке цркве, саске или дубровачке, али истраживања су показала супротно. Претпостаља се да је Миса била централно светилиште рудничких муслимана и да је изграђена у XVI веку.

Споменик Аренију Ломи подигнут је у славу изгинулим ратницима из Првог свeтског рата и у њему почивају посмртни остаци Арсенија Ломе.

"АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА НА РУДНИКУ, СПОМЕН КОМПЛЕКС “ТАКОВСКИ-ГРМ”, ЦРКВЕ БРВНАРЕ, СВЕДОЦИ СУ БОГАТЕ И БУРНЕ ИСТОРИЈЕ."

КРАЈ У КОМЕ ЈЕ РОЂЕНА МОДЕРНА СРБИЈА
About

Карађорђева 3
32300 Горњи Милановац
Србија

Тел/Факс: +381 (0)32 720 565

info@togm.org.rs

www.togm.org.rs

© 2024 ТО Горњи Милановац
contact-section