Црква Свете Тројице
Црква Свете Тројице се налази у центру града и последња је задужбина кнеза Милоша Обреновића, чија је градња започета 1860. године. Након Милошеве смрти градњу цркве завршава његов син Михаило 1862. године. Градитељ цркве је познати неимар Настас Ђорђевић, предак знамените породице Настасијевић. У цркви се чувају стари иконостас и делови чувеног таковског грма.
Црква Светог Николе у Брусници
Градња цркве Светог Николе у Брусници започета је 1836. године, а завршена је и освештана 1937. године. Црква је задужбина Јована Обреновића, а градитељ је био Настас Стефановић. У порти цркве налази се породична гробница Обреновића, у коју су 1995. године, из Румуније, премештени земни остаци војводе Милана Обреновића и уз највише државне почасти сахрањени заједно са посмртним остацима његове супруге Стоје, брата Јакова и снахе Ђурђије.
Црква Светог Ђорђа на Руднику
Црква Светог Ђорђа на Руднику је прва црква саграђена након 1453. године, када су Турци, освојили Рудник и порушили његове храмове. Новосаграђени храм освештан је 2006. године. Приликом радова на изградњи цркве 1992. године, откривена је мања остава новца из периода између 1340. и 1345. године, а део налаза припада периоду владавине краља Душана.
Црква Светог Саве на Савинцу
Цркву Светог Саве на Савинцу саградио је 1819/1921. године кнез Милош Обреновић, као своју прву задужбину, а 1860. године пред смрт је обнавља, у спомен своје супруге кнегиње Љубице. У крипти цркве налазе се мошти сликарке и песникиње Мине Вукомановић Караџић, ћерке Вука Стефановића Караџића и мошти Обрена Мартиновића, оца војводе Милана Обреновића. Читава црква представља капелу у којој се чувају мошти бројних припадника породица Обреновић и Вукомановић.
Црква Светог Ђорђа на Равној Гори
Камен темељац за ову цркву, посвећену заштитнику ратника Светом Ђорђу, освештан је и положен маја 1995. године, а радови су почели 1996. године. Црква, звонара и капија завршени су 1998. године.
Црква Светог Николе у Шилопају
Цркву Светог Николе у Шилопају саградио је Љуба Сарачевић између Првог и Другог светског рата. Црква је освештена 1939. године од стране Владике жичког Николаја Велимировића. Саграђена је од жутог пешчара и украшена прелепом розетом од истог материјала изнад улазних врата.
Црква брвнара у Такову
Црква брвнара у Такову подигнута је 1795. године, на месту старије грађевине из 1724. године. Једна је од најстаријих грађевина црквене архитектуре овог типа у Србији. Истовремено је једна од најпознатијих, јер је везана за догађаје из устаничког периода. На Цвети 1815. године, након што је у Такову објављен историјски договор за подизање Другог српског устанка, Милош и устаници су дошли у цркву, где је одржана литургија и обављен причест устаничких вођа. Испред цркве кнез Милош је одржао познати говор оглашавајући устанак. Црква је обновљена 1935. године и до данашњег дана сачувала је свој облик.
Црква брвнара у Љутовници
Црква брвнара је посвећена Светом Николи и саграђена је 1809. године. Једна је од најбоље очуваних цркава ове врсте у Србији. Обновљена је 1952. године, а стари иконостас, који је дело Николе Апостоловића, само је делимично сачуван.
Црква брвнара у Прањанима
Посвећена је Вазнесењу Христовом, a саграђена je 1827. године на темељу првобитне грађевине из 1724. године. Од некада богато украшеног иконостаса остале су само царске двери у аутентичном облику. Прозори су необично мали, а рестаурирана и конзервирана је 1972. године.
Манастир Враћевшница
Манастир Враћевшница се налази на јужним падинама Рудника. Задужбина је једног од најугледнијих људи у Србији свог доба, великог челника Радича Поступовића, који га је подигао 1428/29. године. Посебну улогу Враћевшница је имала у току I и II српског устанка. За време I српског устанка Враћевшница је чувала мошти краља Стефана Првовенчаног, а 1812. годинe у њој је Карађорђе сазвао Народну скупштину на којој су прочитане одредбе Букурештанског мира. Одлука о подизању II српског устанка донета је управо у манастиру, у ноћи уочи збора у Такову, на Цвети 1815. године, док је 1818. године одржана Народна скупшина на којој је донета одлука о проглашењу Крагујевца за престоницу Србије. Манастир је више пута рушен и обнављан, а последњу обнову цркве Светог Ђорђа завршава кнез Милош Обреновић 1860. године у спомен своје мајке. Манастирски комплекс чине црква Светог Ђорђа и три конака. Бригу о манастиру воде монахиње, јер је Враћевшница од 1939. године женски манастир. У дворишту манастира налази се гроб и споменик мајке кнеза Милоша, Вишње Обреновић. У манастирској ризници чувају се значајни предмети, међу којима се истичу бакропис из XVIII века, делови намештаја династије Обреновић, крст из Другог српског устанка, јеванђеље са својеручним записом Арсенија Чарнојевића и др. На oко 4 km изнад манастира, у Горњој Црнући, налази се Конак кнеза Милоша, који је три године био престоница Србије, све до пресељења у Крагујевац, 1819. године.
Манастир Вујан
Манастир Вујан се налази на шумовитој падини под врхом истоимене планине. Осовали су га, у средњем веку, монаси овчарско-кабларских манастира, када се звао Обровин. Након рушења и пустошења, данашњу цркву Светог арханђела Михаилa, саградио је Никола Милићевић – Луњевица 1805. године, деда краљице Драге Обреновић, који је овде и сахрањен заједно са члановима породице. Поред ктитора, овде је сахрањен и истакнути војвода Првог српског устанка Лазар Мутап. У порти је 1853. године саграђен конак у коме данас бораве монаси који брину о манастиру.
